Deset fatalnih Srpkinja: Andrićeva “Sofija Loren”, Titova Bond devojka, Musolinijev nedosanjani san…

0
Nedeljnik

Za njima se uzdisalo. Za njima se patilo. Zbog nekih su se gubile glave, više preneseno, mada ponekada i doslovno. U ediciji Nedeljnika “Fatalne Srpkinje” biće tri knjige, ali je onih koje su ostavile specifični trag u istoriji ovih prostora bilo mnogo više. Ovo su skice za biografiju, kratke priče o velikim sudbinama…

1. Mici Lou

Kobna žena dinastije Karađorđević

Priča koja počinje sa Milicom Anđelković iz Vrnjačke Banje a završava se sa princezom Evom Marijom Karađorđević vodi nas preko američkog doktora Frenka Loua, desetine uticajnih američkih biznismena i političara, i dvojice braće Karađorđevića.

Milica je posle rata otišla u emigraciju, u SAD; udala se za doktora Frenka Loa (američko-kineskog porekla) i dobili su dvoje dece. Sa američkim imenom Mici Lou ušla je u “visoko društvo”. Pričala je bar, kažu i da su slike videli, kako se družila sa američkim biznismenima, političarima, čak i sa predsednicima.

Ali, samo jedan je kralj. Kada je kralj Petar Drugi od 1954. godine počeo da dolazi u Ameriku, upoznao je bračni par Lou; oni su se nametnuli kao njegovi “dobročinitelji”, a s vremenom je Mici postala njegova “intimna prijateljica”. Intimizacija je išla dotle da je, uoči smrti, kralj bez zemlje baš Mici Lou ovlastio za sprovođenje njegovog testamenta. Tako je ova žena postala ugaoni kamen svih podela u jednoj dinastiji i srpskoj američkoj emigraciji (crkveni raskol koji je podelio i “vladarsku” porodicu). A onda je u porodične probleme zašla još dublje. Posle kraljeve smrti zbližila se sa najmlađim kraljevićem Andrejom i otud titula – koju među Karađorđevićima niko ne priznaje – princeza Eva Marija.

Da je išta u vezi s tom porodicom išlo “regularno”, ova žena bi, dakle, u jednom trenutku imala kontrolu nad dve trećine imovine kralja Aleksandra Ujedinitelja.

Preminula je nedavno u Palm Springsu, a nije uspela da spreči preseljenje posmrtnih ostataka svog prijatelja Petra na Oplenac.

Ostali Karađorđevići ne vole da govore ni da misle o njoj. U jednom intervjuu za Nedeljnik, prestolonaslednik Aleksandar je na pomen Mici Lou ironično i uz kiseli osmeh dobacio: “Molim vas, ona je princeza Eva Marija.” Koliko bi tek kontroverzna bila njena biografija da je Srbija zaista monarhija? A neverovatnu priču o njoj možete da pročitate u knjizi koja se dobija uz ovaj broj Nedeljnika…

2. Jovanka Budisavljević

Titova Bond devojka

Priča o Jovanki nije jednostavna. Nikad nije ni bila. Nijedan ugao iz kog bi se njena ličnost posmatrala ne bi bila potpuna istina. Od odrastanja u Lici, preko službovanja u Beogradu, života s Titom i potom izolacije, iz koje bi se tek ponekad oglasila, često oštrim optužbama na račun ljudi koji su je skrajnuli od Tita i proterali u trošnu kuću na Dedinju, gde je životarila kao žena koja je proputovala ceo svet a na kraju nije imala ni putnu ispravu.

Voleli su je i zavideli su joj. Neki Srbi su u njoj videli zaštitnicu, za neke je bila poslednji simbol Jugoslavije, a nekima je prosto imponovala držanjem, ponašanjem, oblačenjem…

Jovanka je, naizgled, bila skroz po Brozovom kalupu. Sve žene su mu bile lepe, mlade i agresivne.

World history archive / Profimedia

“Svaka od mojih žena je bila u vreme kad sam je upoznao devica i naivna ovčica. U braku se svaka pretvorila u lavicu, jer sam cenio i poštovao njihovu ličnost. Kad su lavice počele da grizu, morao sam da ih krotim, što je prilično teško, pa je dolazilo do mnogih nesporazuma.”

Jovanka, ipak, nije bila prva dama koju su izrodili dvorovi, banket sale i balovi ili univerzitetski holovi.

Na svom putu Jovanka je morala mnogo toga da pobedi. Prvo Nemce, svoj lički karakter i sećanje na Titovu veliku ljubav Davorjanku Paunović.

Poput Bondove devojke, znala je da ih tu ima još, ali da na kraju jedna sa glavnim herojem odlazi. A na tom putu je bilo akcije i pucanja.

Kapetanka Jovanka Budisavljević se 1942, sa samo 17 godina, pridružila ženskoj četi u Lici. U borbi je dva puta ranjena. Srećom bez težih posledica. Pred kraj 1945, po nalogu Ozne, bila je zadužena za upravljanje kabinetom maršala Jugoslavije.

Prema jednoj priči, koju je Josip Kopinič ispričao Vladimiru Dedijeru, Aleksandar Ranković je bukvalno Jovanku “podmetnuo” Titu. Prema drugoj, Tita je s Jovankom upoznao saradnik NKVD-a Ivo Krajačić Stevo, koji je poslao Jovanku u Moskvu, gde je devet meseci pohađala obaveštajnu akademiju.

3. Jelisaveta Karađorđević

Princeza iz bajke o crvenoj aždaji

“Sećam se samo odlaska. Sve je bilo tako dramatično. Taj zvuk. Znam taj zvuk zauvek. Te ljude koji trče levo-desno. Moj brat koji mi čita priču o crvenoj aždaji kako se ne bih plašila. A nikad se nisam više plašila…”

Tako se kneginja Jelisaveta Karađorđević sećala marta 1941. godine kada je njena porodica proterana iz Jugoslavije u osvit Drugog svetskog rata.

Trideset i tri godine kasnije, u oktobru 1974. godine „Njujork tajms“ u rubrici “Crtice o ljudima”, piše o jednom od najvećih glumaca svih vremena Ričardu Bartonu i njegovoj želji da se oženi princezom, da jednu Elizabetu zameni drugom. Jedna Elizabeta je Tejlor, druga je jugoslovenska princeza Jelisaveta, ime koje se u evropskim monarhističkim krugovima na engleskom izgovara poput imena engleske kraljice.

Objavili su i njegovu izjavu: “Venčaćemo se, čim to bude bilo moguće.”

Ali njen život nije bio život princeze. Izgnanstvo u Grčku, internacija u Keniju, život u siromaštvu koji im nije bio predodređen – prekinut odlukom njenog oca, kneza Pavla, da proda delo El Greka kako bi porodica konačno mogla da se skući. A onda smrt srednjeg brata, odlazak tetke i bake – mlada Jelisaveta je od 16. godine svakodnevno bila u crnini nekoliko godina. Ne, to nije bio život princeze, dok nije odlučila da pobegne od svega. Odlazi u Ameriku i gradi karijeru i život koji joj jeste bio predodređen, glamur je bio tu, važni ljudi iz visokog društva su bili tu. Pa čak i taj glumac koji je najmanja stavka u njenoj biografiji. Brak sa Hauardom Oksenbergom, bliskim prijateljem porodice Kenedi, i dve ćerke; potom brak sa Nilom Balfurom, bivšim evroparlamentarcem (između ostalog), sa kojim je dobila sina; pa brak sa bivšim premijerom Perua, sa kojim je počela da popunjava najvažniju prazninu u svom životu. Ne, to nema veze sa tim čovekom – taj brak je uostalom kratko trajao – ali je u tom periodu došla u priliku da poseti Beograd.

Bila je prva iz porodice Karađorđević koja je, tajno, krajem osamdesetih došla. Niko nije znao ko je, nije smela da razgovara na srpskom, čak ni u Interkontinentalu, kad je naručivala kafu.

I od tada je krenula njena borba za povratak njenog oca Srbima, i simbolično, ali i da se njegovi posmrtni ostaci prenesu na Oplenac.

I onda je ponovo došao susret sa crvenom aždajom. Otišla je u Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, i stala pred ikonu koja je posebno značila njenoj porodici.

“Nisam znala zbog čega je ta crkva važna za moju porodicu, ali sam otišla direktno ispred te prelepe ikone na kojoj Sveti Đorđe ubija aždahu… Bila je crvena, baš kao ona o kojoj mi je 27. marta čitao brat. Plakala sam ispred nje, samo sam plakala…”

Screenshot youtube/RTS

4. Vera Pešić

Srpska Mata Hari

Pešić. Vera Pešić. Tako se zvala, ne znamo kakvo je piće pila, ali ako je već Džejms Bond bio Srbin – a po priči o Dušku Popovu najmanje može da se kaže da ne znamo da nije bio Srbin – prosto bi prevelika rupa ostala kada se ne bi našlo mesto za žensku verziju srpskog Bonda, ili neku našu reinkarnaciju Mata Hari.

Vera Pešić rođena je 1919. godine u Sijarinskoj Banji, a odrasla je u Leskovcu gde se školovala i udala za policijskog pisara.

Priča uopšte ne počinje glamurozno, a završava se tragično. Sve između je čista fantazija i uzbuđenje vredno bilo kog špijunskog romana.

Razvodi se i odlazi u Beograd gde “pod svetlima velegrada” upoznaje obaveštajca Jugoslovenske kraljevske armije, majora Slavka Radovića koji je uvodi u čari špijunskog zanata. Vera završava kurs za obaveštajce i polako je uvlače u špijunsku mrežu koju su po beogradskim salonima i kafanama plele britanska, francuska i nemačka obaveštajna služba.

Bila je, kažu, toliko lepa da je skretala pažnju i najobučenijih obaveštajaca. Maska joj je bila posao u Generalštabu vojske, pa su strani špijuni pokušavali da je zavedu i dobiju svoju krticu. Jedan nemački obaveštajac je, međutim, uvlači u dvostruku igru. Navodno je preko nje ostvario kontakt sa Kostom Pećancem. Tek, uoči rata je uhapšena kao nemački špijun. Izbegla je zatvor i vratila se u Sijarinsku Banju kod majke.

Posle okupacije, njena nemačka veza je vraća u Beograd i angažuju je na jurenju komunista. Navodno je otkrila i saradnju četnika sa Britancima. Nemci su je angažovali na jugu Srbije, prostoru koji najbolje poznaje, gde se povezala i sa svojim školskim drugovima koji su bili u partizanima. Navodno je neke pokušala da nagovori da pređu na stranu četnika, drugi kažu da su partizani preko nje dobijali informacije o planovima Nemaca i četnika. U leto 1943. godine je upala u četničku zasedu i biva osuđena za saradnju sa Nemcima i komunistima.

Uspela je da se spase i ove presude, izazvala je gotovo puč u četničkim jedinicama. Stradala je u okršaju dveju zaraćenih grupa oficira – a neki kažu da je ona bila povod za sukobe; streljali su je u maju 1944. godine. Imala je samo 25 godina i najmanje četiri službe za koje je radila.

5. Ljubica Otašević

Sofija Loren u Andrićevim mislima

Kažu da je zbog nje Ivo Andrić dolazio na Mali Kalemegdan da gleda utakmice ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda.

Kažu da je delovala hipnotično na terenu. Kažu da je umela da hipnotiše i van terena, posebno van terena.

Kažu da su zbog nje na terene dolazili i Peko Dapčević i Ratko Dražević, a oni su bar mogli da biraju kuda će da odlaze. I zbog koga. Kažu i da je bila sasvim obična devojka. Lepa i obična. Zapravo to je rekao Srđa Kalember, a ko se nije udubio u istoriju nastanka košarke na Malom Kalemegdanu, ne može da pojmi ko je bio Srđa Kalember, manje zbog košarke a više zbog duha i šmekeraja tog doba. O njoj je svašta mogao da kaže i jedan od najvećih fudbalera Miloš Milutinović, koga je očarala.

Kažu da je mnogo ličila na Sofiju Loren. Ili da je izgledala onako kako bi Sofija Loren volela da izgleda.

Kažu i da je Jugoslavija bila mala za nju. I košarkaški teren je bio suviše ograničen. Mogli su o njoj svašta da kažu i producenti “Kolumbije” koji su je angažovali da igra dvojnicu Sofije Loren, jer izgledala je kao njena bolja verzija.

Mogao je svašta da kaže i njen intimni prijatelj Keri Grant. Ali on nije govorio, on je pisao. Nedavno su u Londonu na aukciji prodata njegova ljubavna pisma Ljubici Otašević (Dear Luba).

Kažu da su je viđali u holivudskim restoranima sa najpoznatijima. Zapravo, to je rekao Dan Tana, a ako je neko mogao tamo da je vidi, mogao je on.

Mogao je o njoj svašta da kaže i italijanski baron, ili tajkun, zavisi iz kog ugla se gleda, Riki de Portanova za kog se udala i s kim je otišla da živi u Hjuston.

Kažu da je Andrić zbog nje dolazio na Mali Kalemegdan, iako on to nikad i nikome nije nagovestio, iako nijednim činom nije ukazao na to. Govorili su i da je išao i na mušku košarku i da nema “nijednog dokaza” da je zbog Ljubice dolazio u prve redove terena na Kalemegdanu. Samo nisu rekli jedno – a zbog koga bi drugog dolazio.

6. Lolica Ejtken

Skandal-majstor u britanskoj vladi

Osamdesetih godina prošlog veka u aristokratskim krugovima Londona svako je dobro znao ime Lolice Ejtken (Lolicia Eitken), koja je tamo otišla na koledž da bi pošto je navodno “preotela” dečka ćerki Margaret Tačer, udajom za lorda Džonatana Ejtkena, toliko lepog da su mu nudili da igra Džejmsa Bonda, stigla do političkih krugova i britanskog džet-seta.

Glamurozna, dobro se uklopila u ulogu žene političara, organizovala je raskošne večere, igrala tenis, navodno prešla u budizam, ali novac izgleda nije bio dovoljan za sreću. Lolica je u srećnom braku uživala sve dok 1995. Džonatan nije bio prinuđen da podnese ostavku na mesto ministra odbrane.

Screenshot youtube/RTS – Mira Adanja Polak

Njen naizgled bajkovit život promenio je jedan neistinit iskaz na sudu i skandal koji je potresao englesku javnost u čijem centru se našla ova Beograđanka rođena kao Olivera Azicki. Laž njenog muža da je hotelski račun u pariskom hotelu “Ric” platila ona, koja je tada bila u Švajcarskoj, a ne arapski princ, veliku nadu konzervativaca koštao je gubitka mesta u Parlamentu i ’of course’ svih pozicija u visokom engleskom društvu. U skandal je bila uvučena i jedna od bliznakinja, ćerka Viktorija, tada tinejdžerka, koja je potpisala lažnu izjavu da je u to vreme bila sa majkom u Parizu.

Lord Ejtken je 1999. osuđen na 18 meseci zatvora. Proglasio je bankrot, Lolica ga je ostavila i razvela pošto je u međuvremenu saznala da ima vanbračnu ćerku iz veze sa ženom jednog saudijskog milionera.

7. Desa Trevizan

 Baronesa u raljama Udbe

Tito i Hruščov prolaze tuda, foto-aparati škljocaju, kad će Tito stati: “Deso, odakle vi tu, u zabranu?”; izda naredbu, mlađani gardista podigne somotski konop, Desa izađe, a Tito će: “Nikita Sergejeviču, dopustite da vas upoznam, ovo je Desa Trevizan iz ‘Tajmsa’, ozbiljna novinarka, i ide s nama na Brione, na večeru.” Tu epizodu je Milošu Vasiću Desa ispričala kao poređenje sa Slobodanom Miloševićem: “Prostak, skorojević, primitivac”, govorila je i javno ga kritikovala. Prezirala je komunistički režim – veći deo imovine njene imućne porodice Pavlović je oduzet, otac joj je završio u zatvoru.

Jedan od njenih ranih zadataka bilo je izveštavanje o braku predsednika Tita sa Jovankom. Izborila se za status doajena novinarstva – da priča sa svima, da je poštuju, iako je mnogi nisu voleli – vlast najviše. U Palmotićevoj, gde je stanovala preko puta Đilasovih, pored njenog stana Udba je imala stalnog posmatrača. Bila je Edit Pjaf novinarstva, naizgled sićušna, u stvari vulkan čijih su se erupcija plašili zvaničnici realnog socijalizma širom Centralne Evrope i Balkana, zapisaće Boško Jakšić.

Trevizan je prezime njenog poslednjeg muža, Italijana zbog kog će poneti nadimak “Desa Kontesa”. Režim ju je devedesetih smatrao izdajnikom, dobijala je smrtne pretnje, jednom je na nju na ulici čak i pucano, a “proterali” su je pošto joj je povučena akreditacija, zbog čega se 1993. sklonila u London gde je i preminula 2013. godine.

8. Milena Pavlović Barili

Život kao triler

Rođena Požarevljanka, po majci potomkinja Karađorđevića, po ocu naslednica italijanske umetničke porodice Barili, sa hotelskim adresama od Pariza do Njujorka, prijateljica važnih umetnika u posleratnom svetu kao što Žan Kasu i Pol Valeri, umetnica čije su slike izlagane u evropskim galerijama dok za nju u Srbiji nije bilo mesta ni da se zaposli kao profesor crtanja, prva Srpkinja koja je ušetala u „Vog“, imigrantkinja u Americi – deo je slike o Mileni Pavlović Barili.

Slikarka i pesnikinja u koju se zagledao Musolini ali i mnogi drugi muškarci, bolesna od srca, ali i žena slomljenog srca, koja je birala, izgleda, pogrešne muškarce – jedan će je zvati da utroje idu na Kubu, drugi je bio biseksualac. Umreće u snu, pod sumnjivim okolnostima, očiju uprtih u svog muža Tomasa Goslena – zbog do kraja nerazjašnjene uloge količine tableta za spavanje koje je te večeri popila i onoga što je tome prethodilo (navodno je zatekla muža u krevetu sa njegovom majkom)!

Uz sve životne lomove, nepriznavanje njenog rada u Srbiji, tešku bolest, rastrzanost između oca i majke, trošenje talenta zarad preživljavanja, uspeće da za samo 36 godina, koliko je izdržala da poživi, ostavi iza sebe mnogo, trčeći ispred svog vremena.

Srbija će kaskati pa će je otkriti skoro deceniju posle njene smrti. Kobni život najtalentovanije srpske slikarke u posleratnom periodu koji bi se mogao staviti i pod “agonija i ekstaza”, iščitava se iz uspomena i pisama koja je sačuvala njena majka Danica dok neka “izgubljena” i dalje čuvaju tajnu ko je bila srpska Frida Kalo.

9. Mirjana fon Blarikom

Mira Šiz u Holivudu

Dok se neki upinju da što boljom fotkom na Instagramu pokupe što više lajkova, profil Mirjane van Blarikom pršti od fotki sa svim najpoznatijim facama Holivuda. Mirjana Živković – poreklom sa Čubure, odakle vuče nadimak Mira Šiz – oduvek je bila dobro umrežena sa filmom.

Alamy / Alamy / Profimedia

Pisalo se kako je spasla FEST 1982. čije je održavanje bilo pod znakom pitanja. Zahvaljujući svojim vezana pribavila je najveći broj filmova. Njen otac Ivan Živković, mehaničar i filmski entuzijasta, jedan je od autora prvog srpskog filma, ljubavne akcione drame “Nevinost bez zaštite”, pa će tako društvo glumaca i boema biti njena prirodna sredina.

Ali nju izgleda slava nije privlačila. U Parizu je radila kao kurir na francuskoj televiziji. “Htela sam samo da budem svoja i da imam puno para. Nije mi se sviđalo ni da budem glumica”, reći će. Praveći intervjue sa velikim zvezdama, Mirjana je u pauzama stvaranja prijateljstava i veza bila model za donji veš. U Los Anđelesu se zaljubila i kasnije udala za Terija van Blarikoma. Holivudska karijera, kako je ispričala, počela je kod frizera. 

“Snimila” je salon Džona Petersa pod izgovorom da želi novu frizuru i ubrzo sa ušteđevinom otvorila luksuznu parfimeriju na elitnom mestu, pa se sve više približavala Beverli Hilsu.

Na prvu dodelu Zlatnog globusa stigla je u pratnji Džona Vejna, Robert de Niro joj je jedan od ortaka, a navodno je prva otkrila Breda Pita. Mirjana je 1996. godine bila “krivac” za uspostavljanje nagrade Golden satellite (Satellite award).

10. Slavica Radić

Dobrim “Startom” do Formule 1

Slavica Radić rođena je u Rijeci u srpskoj porodici, od oca Jova i majke Ljubice koji su rodom bili sa prostora RS znala je koliko je važan dobar start u životu. Posle razvoda roditelja u sedmoj godini, odrastaće u Laktašima živeći sa majkom. Njene gole fotografije 1981. objavljene u magazinu “Start” lansiraće je do “najbržeg cirkusa” u naručje Bernija Eklstona, vlasnika Formule 1 i jednog od najbogatijih Britanaca.

Poziranje za kultni magazin biće odskočna daska za manekenstvo, Slavica Radić postaje Armanijev model, ima uspešnu karijeru, da bi 1982. godine na događaju Formule 1 u Monci upoznala Bernija koji je “odlepio” za njom. Ni razlika od 28 godina, ni to što je za glavu viša od njega, ni jezička barijera, jer nisu govorili istim jezikom, ni to što je on tada bio oženjen, neće sprečiti njihovu vezu. Berni će se razvesti, oženiti se Slavicom i provesti u braku sa njom 24 godine. Dobiće dve ćerke, Petru i Tamaru. Brak koji je trajao više od dve decenije okončaće se razvodom u samo 58 sekundi, koliko je trajala parnica uz Slavičino obrazloženje da se njen suprug “ponašao na takav način da bi bilo nerazumno da ostane s njim”. Berni navodno nije bio za razvod, govorio je kako ga je “izbacila“ i da je još uvek “zaljubljen” u Slavicu. Ili pre u svoje bogatstvo jer je posle podele imovine u brakorazvodnoj parnici Slavica izašla kao jedna od najbogatijih razvedenih žena svih vremena – postala je “teška” 1,2 milijarde dolara. Bio je to jedan od deset najskupljih razvoda u istoriji.