“Bogdan je čitav tim uprtio na leđa, ali nije mogao sam”: Da li bi zbog Bogdanovića trebalo da ustajemo u cik zore i zašto toliko (ne) voli Lejkerse?

0
Foto: Profimedia

“Kao da su mu ruke od olova, tako šutira.” Slični komentari na zadatu temu mogli su se čuti na samom početku NBA sezone, kada god bi Bogdan Bogdanović pokušao da svojim skok šutem rastera crne oblake iznad ljubičaste hale u Sakramentu. Nije mu išlo najbolje, pa je mnogi Amerikanac, ali i Srbin, pogled upućivao ka dvojici Srba u odelima. Zbog Stojakovića i Divca je vredelo ustajati u cik zore i nervirati se.

Bogdanović je nekoliko puta dao izjave idealno-tipske za trenutke kad ti baš ne ide: “Radiću još više i biću strpljiv. Popraviće se situacija, verujem u sebe i svoje saigrače”.

Zvuči kao jedna od omiljenih fraza koju sportisti izvuku iz fijoke.

Posle dve sedmice, Bogdanović je pokazao da mnogo bolje kontroliše loptu nego fraze jer ono što priča zapravno fraze i nisu.

Ubacio je 22 poena Torontu, pa 20 Atlanti, 25 Portlandu i onda 18 poena u utakmici protiv Lebronovih Lejkersa.

Tim Maksvel je za SB Nation napisao: “Bogdanović je čitav tim uprtio na leđa, ali nije mogao da igra sam…”

Završnica utakmice obeležena je duelom Džejmsa i Bogdanovića i da Harison Barns nije “preskočio” srpskog košarkaša u poslednjem napadu, možda bi se i drugačija pesma pevala na kraju meča. Makar Bogdan zna da rešava poslednje napade protiv žuto-ljubičastih.

Setimo se prethodne sezone…

Zato bi trebalo da ustajemo u cik zore i gledamo Bogdanovića.

Zbog toga što ne odustaje u situacijama kada mu baš ne ide. Po uzoru na svog idola, Kobija Brajanta, veruje u svaki novi šut, pa zbog njegovih radnih navika ekipe sede po autobusima i čekaju na parkinzima, a pomoćni treneri i obezbeđenje Kingsa u sred noći idu u halu sa njim – samo da šutne još koju “stotku” više.

Možda upravo iz poštovanja i ljubavi prema Brajantu, Bogdanović utakmice protiv Lejkersa igra toliko inspirisano.

U brojnim važnim trenucima dobija loptu već na izmaku snage, daha ubrzanog toliko da bi se prosečnom čoveku zavrtelo u glavi. Oko njega je samo pozornica. Pogledi, protivnici, znoj. On se spusti u stav, kao da će beskonačno dugo da dribla, a onda već posle prvog driblinga, a ponekad i bez njega, opali hitac koji smrtonosno prođe kroz mrežicu protivničkog koša. Hladnokrvno.

I kada stegnutih vilica i napetog pogleda posmatra protivnike i pajace u publici koji ga pocenjuju, on kroz njih gleda u nešto veće.

To prepoznaju i ona dva Srbina u odelima koji su u sebe zaljubili toliko NBA navijača.

A možda će to prepoznati i Lebron Džejms…