Beogradski mesec fotografije: Dve izložbe koje bi od sutra trebalo da vidite

Sutra, 2. aprila, u Institutu Servantes, od 19h, pogledajte izložbu "Nedovršena reč/La Palabra Inacabada", a u isto vreme, u Galeriji Doma omladine pogledajte izložbu "All Pros, No Cons"

0
Foto: Promo

BPM 2019: García de Marina – Nedovršena reč/La Palabra Inacabada

2 – 28. april, otvaranje u 19h, Institut Servantes u Beogradu

Ovog pesnika svakodnevno privlači simbolika predmeta, nasumična veza elemenata koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, sažimanje i suština.

’’García de Marina (Hihon, Španija, 1975). Predmet koristi kao sredstvo izražavanja od 2011. godine. Do sada je imao više samostalnih izložbi i učestvovao je na brojnim umetničkim događajima, kako u Španiji, tako i u inostranstvu.
Ovog pesnika svakodnevno privlači simbolika predmeta, nasumična veza elemenata koji na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, sažimanje i suština. Njegovo stvaralaštvo se zasniva na intuiciji, idejama, nadrealnom i svetu snova i podsvesti.
Uoči otvaranja izložbe, sa početkom u 17:30 časova, Garsija de Marina će nam govoriti o svom stvaralačkom procesu. Razgovor će biti vođen na španskom jeziku uz prevod na srpski, a u ulozi moderatora naći će se David Pujado.’’
Ova izložba realizovana je u saradnji Instituto Cervantes de Belgrado i festivala Belgrade Photo Month, uz pomoć Pokrajinske vlade Kneževine Asturija i veliku podršku Acción Cultural Española, AC/E kroz PICE program za međunarodnu promociju španske kulture putem mobilizacije umetnika.

BPM 2019: Aleksa Vitorović – All Pros, No Cons

2 – 14. april, otvaranje u 19h, galerija Doma omladine Beograda

“All Pros, No Cons” predstavlja simulaciju sobe adolescenta, koji u vremenu lične katarze tokom odrastanja, dekonstruiše prostor i saživljava se sa kontekstnim decentriranog društvenog narativa.

’Prva samostalna izložba snapshot fotografija Alekse Vitorovića “All Pros, No Cons” u saradnji sa kustoskinjom Andreom Tešanović, na dokumentaran način beleži momente iz svakodnevnog života, smeštajući kontekst vremena u fokus posmatrača. Kroz izgradnju lične percepcije, autor prikazuje svet underground kulture, ističući vrednosne stavove pripadnika različitih potkulturalnih ideologija. Marginalizovani koncept antisistemskog društva izmešta racio iz okvira fundamentalne recepcije posmatrača i na taj način uvodi u svet ideološki diferenciranih stavova, modela ponašanja i načina života. Dokumentovanjem potkulturalnih odlika (kao što su pank i kvir ideologija, tehno žurke, vožnja skejtborda i insistiranje na korišćenju opijata), autor podstiče autentičnost novog – redefinisanog njuejdžizma, koji regresivno deluje na kontekst izvan mainstram-a. Na taj način umetnik ’portretiše’ estetiku generacije koja je odrastala u spektru antiglobalističkih normativa.’’