Autorska prava i digitalni Divlji zapad: Kako će Direktiva EP promeniti internet

Evropska unija želi da natera velike igrače da uvedu autocenzuru i kontrolu sadržaja, jer će po novim pravilima oni biti odgovorni ukoliko neki korisnik stavi fotografiju skinutu sa interneta, citira neko autorsko delo ili iskoristi video na koji nema pravo

0

Kontroverzni član 13 Direktive o autorskim pravima na internetu koji je usvojio Evropski parlament i kojim se žestoko pooštravaju pravila o poštovanju “kopirajta” na internetu, predviđa da internet kompanije uvedu stroge automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što bude objavljen na platformama kao što su Tviter, Instagram, Fejsbuk ili Jutjub.

“Veb giganti dosad su profitirali od sadržaja koji stvaraju u Evropi, a ogromne profite prebacivali u SAD ili Kinu”, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani. “Parlament je odlučio da ukine postojeći digitalni Divlji zapad.”

Šta to praktično znači? Korisnici više neće moći da objave nijedan sadržaj bez dozvole vlasnika autorskih prava, odnosno moći će ukoliko platforme za to plate.

Iako još nije jasno kakve će tačno biti posledice ovakvog pristupa autorskim pravima na internetu, jer ovu direktivu tek treba da verifikuju parlamenti evropskih država, u Evropi se intenziviraju optužbe da će član 13 dovesti do najveće cenzure interneta.

Član 13, plastično objašnjeno, predviđa uvođenje filtera koji će morati da uvedu sve onlajn platforme, a to znači da će svaka fotografija, video, audio i tekstualni sadržaj biti kontrolisani, a sadržaj blokiran ukoliko krši odredbe zakona.

Direktiva želi da uvede red pre svega na najpopularnijim sajtovima gde se deli sadržaj, kao što su Fejsbuk i Jutjub, ali i mnogi drugi. Trenutna situacija omogućava korisnicima da se slobodno izražavaju na portalima, a da isti ti portali nisu odgovorni za sadržaj koji se postavi, jer se ne bave uređivanjem sadržaja korisničkih objava. Član 13 će to promeniti, a kada velike kompanije postanu odgovorne i predmet tužbe, igra će se znatno promeniti – na štetu korisnika.

Čini se da EU želi da natera velike igrače da uvedu autocenzuru i kontrolu sadržaja, jer će po novim pravilima oni biti odgovorni ukoliko neki korisnik stavi fotografiju skinutu sa interneta, citira neko autorsko delo ili iskoristi video na koji nema pravo. U tom slučaju će vlasnici autorskih prava moći da tuže npr. Jutjub, Fejsbuk, Redit i generalno svaki portal koji objavi bilo šta što nije u skladu sa zakonom o autorskim pravima.

Direktiva – prema članu 11, skoro jednako kontroverznom kao 13 – takođe podrazumeva da se novinskim izdavačima plaća novčana naknada za prenošenje delova tekstova, uz izuzetak “pojedinačnih reči ili veoma kratkih isečaka”, premda nije definisano koliko tačno karaktera ili reči sme da iznosi preuzeti deo teksta. Ta novčana naknada opisana je kao “link tax”, odnosno “porez na link”, iako je linkovanje eksplicitno izuzeto iz pravila.

Na neki način, ovo će izjednačiti novinski tekst i fotografiju. Dosad je fotografija, mada je često samo ilustracija teksta, bila zaštićena kao umetničko delo, bez obzira o kakvoj se slici radi, a brojni fotografi napravili su karijeru ne toliko od svojih radova, koliko od tužbi.

Direktiva nije prvi pokušaj da evropske vlade pokore američke tehnološke gigante. Tokom poslednjih nekoliko godina EU je usvojila regulativu o privatnosti, novčano kaznila Gugl, ali i naplatila Eplu 14,5 milijardi dolara poreza.

“Evropa je ogromna birokratska mašina koja sprečava nastajanje i rast tehnoloških giganata. Kada se pogledaju najveće svetske tehnološke firme, vrlo mali broj je iz Evrope. I to bode oči birokratama koji pokušavaju na svaki način da zadrže profit i kapital unutar zemalja EU, što im ne polazi baš za rukom, te su se okrenuli metodi kažnjavanja, kao što smo mogli videti u nekoliko kazni protekle godine koje su dobili Apple i Google iz oblasti neplaćanja poreza i kršenja GDPR-a”, kaže za Nedeljnik Darko Vidić i dodaje da je i ozloglašeni član 13, baš kao i GDPR, nedorečen i konfuzan.

“Trenutnim stepenom razvoja tehnologije još uvek nije moguće filtrirati sadržaj na internetu na način na koji EU to zahteva. Pošto birokratija ne može ukrotiti internet i pojedince, onda će pokušati da ukroti posrednike (tehnološke gigante). Videćemo kako će se situacija odvijati, ali uveren sam da će biti još izmena ovog zakona, to jest njegovog upodobljavanja”, smatra Vidić.

Kompanije nisu najsrećnije zbog usvajanja direktive.

Portparol kompanije Gugl saopštio je u izjavi da je verzija direktive koju je odobrio Evropski parlament “poboljšana, ali da svejedno vodi do određenih pravnih nesigurnosti i da će naškoditi evropskim kreativnim i digitalnim ekonomijama”.

Oni koji kritikuju direktivu nisu u potpunosti uvereni da će član 11 zaista i naterati velike igrače da plate sadržaj koji preuzimaju. Kada je Španija pokušala da uvede ovakve mere 2014. godine, Gugl je jednostavno isključio svoj servis za vesti u toj zemlji. Čak i ako velike tehnološke kompanije nisu spremne na takav potez, postoji opcija koja je već isprobana u Nemačkoj, gde Gugl deli i preporučuje vesti isključivo sa sajtova koji dozvoljavaju da se njihov sadržaj prikazuje besplatno.

Mnogi su se zabrinuli za budućnost animiranih gifova i mimova, pošto se oni mahom zasnivaju na zaštićenom sadržaju iz filmova i sa televizije. Ipak, Evropski parlament saopštio je da će mimovi biti “izuzeti” iz direktive, te da se zabrana neće odnositi na njih, iako nije baš najjasnije kako će tehnološki giganti uspeti da izvedu takvo selektivno blokiranje sadržaja.

Kritičari člana 13 novog zakona smatraju da je uvođenjem filtera kreativnost i sloboda izražavanja na internetu ugrožena. Parodije i citati više neće moći da se objavljuju jer će ih algoritmi prepoznavati kao kršenje autorskih prava. Jasno je i da sistem neće moći da shvati kontekst sadržaja – šta ako neko objavi video gde osoba nosi majicu sa slikom albuma nekog benda? Algoritam bi u tom slučaju blokirao video zbog “kršenja autorskih prava”. Poseban problem predstavljaju i prenosi na internetu – kako će se obezbediti zaštita u realnom vremenu?

Koliko je striming već problematičan i bez uplitanja autorskog prava najbolje ilustruju slučajevi poput skorašnjeg klipa koji je na Fejsbuku objavio napadač sa Novog Zelanda Brendon Tarant; on je na društvenoj mreži strimovao pripreme za napad na džamiju.