Amazon, Gugl i stotine kompanija u SAD se udružuju u borbi protiv ograničenja glasanja: Pojedini republikanci im poručuju da se “klone politike”

0
Anthony Behar / ddp USA / Profimedia

Amazon, Gugl, Dženeral Motors i Starbaks su neke od kompanija koje su potpisale saopštenje u kom se suprotstavljaju „bilo kakvom diskriminatornom zakonu u Sjedinjenim Državama koji bi ljudima otežao glasanje”, prenosi Njujork tajms.

Kako prenosi ovaj list, ovo je do sada najveća solidarnost u poslovnoj zajednici SAD-a, jer kompanije širom zemlje pokušavaju da se i njihov glas čuje zbog napora republikanaca da uvedu nova izborna pravila u skoro svakoj državi SAD-a.

Sa druge strane, stariji republikanci, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa i senatora Miča Mekonela, pozvali su kompanije da se “klone politike”.

Zajedničko saopštenje su poslednjih dana organizovali Kenet Šeno, bivši izvršni direktor Ameriken Ekspres-a i Kenet Frejzer, izvršni direktor Merka.

Prošlog meseca se oglasilo samo nekoliko velikih kompanija koje su izrazile protivljenje restriktivnom novom zakonu o glasanju u Džordžiji. Šeno i Frejzer predvodili su grupu rukovodilaca pozivajući kompanije da se više uključe u suprotstavljanje sličnim zakonima širom zemlje.

Od tada su mnoge druge kompanije izrazile podršku glasačkim pravima. Ali novo saopštenje, koju su takođe potpisali Dženeral Motors, Netfliks i Starbaks, predstavlja najširu koaliciju koja tek treba da se pozabavi tim pitanjem.

„Trebalo bi biti jasno da u korporacijskoj Americi postoji ogromna podrška principu glasačkih prava“, rekao je Šeno.

Zajedničko saopštenje kompanija se ne bavi određenim izbornim zakonodavstvom u državama, među kojima su Teksas, Arizona i Mičigen.

„Ne postavljamo propise i ne postoji jedan odgovor”, naglasio je Šeno.

Frejzer je rekao da je izjava bila nestranačka, tvrdeći da bi zaštita glasačkih prava trebalo da dobije podršku i republikanaca i demokrata.

„To nisu politička pitanja. To su pitanja koja se tiču prava građana”, naglasio je Frejzer.

Ipak, u ovom hiperpartijskom trenutku, ovo pitanje je postalo sveobuhvatna politička bitka, a krupan biznis je uhvaćen u žiži ovog sukoba. Samo u poslednjih mesec dana, otkako su kompanije počele da govore protiv zakona u Džordžiji i zakona u drugim državama, najviši republikanci optužili su korporativni svet da se priklonio Demokratskoj stranci.

Zakonodavci u Džordžiji su zapretili ukidanjem poreskih olakšica koje, na primer, kompaniji Delta erlajnsu sa sedištem u Atlanti, štede milione dolara godišnje.

Senator Marko Rubio sa Floride objavio je video u kom je Deltu i Koka-kolu optužio da su “licemerne”.

Ujedno, Tramp se pridružio pozivima na bojkot kompanija koje se izjašnjavaju protiv zakona o glasanju. Prošle nedelje, gospodin Mekonel je rekao da kompanije treba da se „klone politike“.

Ljudi uključeni u ovaj proces su istakli da su pojedine kompanije iz Atlante koje nisu potpisale pomenutu izjavu bile oprezne zbog povratne reakcije koju su dobile nakon njihovih ranijih izjava o biračkim pravima.

Kako se u političkoj areni SAD intenzivira rasprava o zakonodavstvu o glasanju, mnoge kompanije ne žele da budu pod pritiskom i da zauzimaju stavove o određenim zakonima.

Investiciona banka “Dž. P. Morgan čejz” takođe je odbila da potpiše saopštenje uprkos ličnom zahtevu visokih poslovnih lidera upućenih izvršnom direktoru, kažu ljudi upućeni u dešavanja.

Izvršni direktor je javno izjavio da podržava pokret “Black Lives Matter” i ranije je dao izjavu o biračkim pravima pred mnogim drugim kompanijama, rekavši kako “veruje da glasanje mora biti dostupno i pravično“.

U utorak je portparol banke ponovio da su još “prošlog meseca javno izrekli kako je veoma važno da svaki građanin može da ostvari svoja biračka prava”.

Pre deset dana, Šeno i Frejezer su se sastali sa još nekim rukovodiocima velikih kompanija širom SAD-a i kroz nekoliko dana sastavili nacrt saopštenja.

Takođe, prethodne nedelje, neko iz kabineta republikanskog senatora Mekonela je svoje članove informisao o detlajima zakona iz Džordžije. Ubrzo je Din Šulman, izvršni direktor PejPala, ohrabrio druge rukovodioce da potpišu saopštenje.

Dalje su Šeno i Frejzer razgovarali na Zoom sastanku sa više od 100 rukovodilaca koji je organizovao Džefri Sonenfeld, profesor sa Jejla koji redovno okuplja poslovne lidere kako bi razgovarali o politici. Na tom sastanku, gospodin Šeno je pročitao zajedničku izjavu i pozvao rukovodioce da stave svoje potpise na ovu vrstu apela.

Mnoge kompanije su to ubrzo i učinile. Ali u nekim slučajevima, izvršni direktori bili su spremni da lično potpišu izjavu, bez mogućnosti i da se ime kompanije nađe na spisku. Jedan od njih bio je i biznismen Voren Bafet, izvršni direktor Berkšir hataveja.

Bafet je dugo tvrdio da preduzeća ne bi trebalo da se bave politikom.

Međutim, neke kompanije, uključujući pojedine koje su potpisale izjavu, zatražile su uklanjanje rečenice koja ih obavezuje „da se suprotstave bilo kom diskriminatornom zakonu ili merama koje ograničavaju ili sprečavaju bilo kog glasača sa pravom glasa da ima jednaku i poštenu priliku da glasa“.

„Tokom naše istorije, korporacije su govorile o različitim pitanjima. Apsolutno je odgovornost kompanija da se izjasne, posebno o nečemu tako temeljnom kao što je pravo glasa”, rekao je Šeno.

Takođe, dok se Senat u Mičigenu priprema za održavanje ročišta o paketu zakona o glasanju, glavni direktori trideset najvećih državnih kompanija, uključujući Ford Motor, Dženeral motors i druge, objavili su u utorak zajedničko saopštenje u kom su izrazili apsolutno protivljenje promenama u izbornim zakonima država koje bi otežale glasanje.

U posebnoj objavi na Tviteru, Dženeral motors je pozvao zakondavce Mičigena i zakonodavstva drugih saveznih država da osiguraju da sve promene zakona o glasanju rezultiraju zaštitom i unapređenjem najdragocenijeg elementa demokratije“.

Slično su nastupile i kompanije u Teksasu, apleujući na zakondavstvo Teksasa da štiti pravo na glasanje.

Podsetimo, Džordžija je prva savezna država koja je usvojila restriktivni novi zakon o glasanju. U ponedeljak je produkcija filma – u kom glumi Vil Smit, a finansira ga Epl – zbog spornog zakona izmestila snimanje filma u Džordžiji. To je usledilo nakon odluke MLS-a da premesti Ol star utakmicu iz Atlante u Denver.