Aleksandar Jakovljević, idejni tvorac Svetionika znanja: Omladinski aktivizam biva sve popularniji

Ovog vikenda održaće se Završni događaj trećeg Svetionika znanja na Zlatiboru, a entuzijazam koji pokazuju srednjoškolci učeći i radeći na svojim projektima, dokaz su da je omladinski aktivizam novi lep trend među mladima u Srbiji

0

Aleksandar Jakovljević, idejni tvorac Svetionika znanja i programski direktor Asocijacije za afirmaciju kulture, uoči finala ovogodišnjeg Svetionika ima odlične utiske. Njegova inicijalna ideja o motivisanju, povezivanju i pokretanju mladih ljudi iz svih delova Srbije kako bi svi zajedno učili, ali i nešto promenili u svojim gradovima dobila je svoju definitivnu potvrdu u praksi. Svi koji su govorili da su mladi ljudi nezainteresovani i da ne žele da se pokrenu, definitivno nisu u pravu. Interesovanje i entuzijazam koji izaziva Svetionik znanja već treću godinu zaredom dokaz je za to. 

 „Svetionik znanja“ je tradicionalno takmičenje 60 srednjoškolaca iz 14 gradova Srbije, u osmišljavanju kreativnih projekata za svoje lokalne zajednice, koje organizuje Asocijacija za Afirmaciju kulture, uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Treća generacija „svetioničara znanja“, startovala je 22. novembra 2019. godine, trodnevnim seminarom u Vršcu, gde su timovi srednjoškolaca imali priliku da se upoznaju sa svojim vršnjacima, koordinatorima i mentorima, ali i da steknu osnovna znanja iz pripreme projekata i otpočnu rad na svojim idejama. Mladi ljudi iz 15 gradova Srbije tada su počeli od zamisli, onih početnih želja u vezi sa stvarima koje bi voleli da promene u svojim gradovima i mestima. Kroz rad došli su do konkretnih planova i projekata, koje će nakon dvomesečnog rada sa mentorima, predstaviti ovog vikenda na Završnom događaju Svetionika znanja na Zlatiboru pred stručnim žirijem. 

Šta sve srednjoškolci dobijaju učešćem u Svetioniku znanja? Koje su njihove impresije? 

Srednjoškolci prvenstveno dobijaju priliku da prođu kroz tromesečni program kroz koji nauče na koji način svoje ideje da pretoče o konkretne projektne predloge koji unapređuju zajednice iz kojih dolaze. Bez obzira na temu koju pokrivaju, srednjoškolci su naučili proces kroz koji mogu da osmisle kvalitetno rešenje na sve buduće prilike sa kojima se susretnu. Takođe, svi smo imali prilike da slušamo kvalitetna predavanja na početnom događaju na projektu kao i 9 vebinara kroz koje smo svi naučili. Za kraj, a svakako ne najmanje značajno, srednjoškolci su bili okruženi sa 110 ljudi koji šire pozitivnu energiju i ohrabruju jedni druge da budu aktivni građani u svojim zajednicama i da doprinesu unapređenju života u celoj Srbiji.

Učesnici nam dolaze iz 15 lokalnih samouprava Srbije, kako gradova tako i manjih opština. Većina učesnika je u prethodnom periodu bila aktivna u lokalnim ili nacionalnim nevladinim organizacijama dok su neki takođe i sami pokrenuli svoje organizacije koje već doprinose gradovima iz kojih dolaze. Bez obzira na prethodno iskustvo i zajednicu iz koji dolaze verujem da su učesnici prezadovoljni ovogodišnjim Svetionikom znanja, novim iskustvima, znanjima i poznanstvima dok se svi zajedno radujemo da čujemo njihove ideje na Zlatiboru. 

Koliko je omladinski aktivizam razvijen u Srbiji? Da li je ovo trend koji je počeo ubrzano da raste ili je sve još uvek u začecima? 

Ukoliko poredimo omladinski aktivizam u Srbiji danas sa onim od pre desetak godina, primetan je vrtoglav rast projekata i aktivnosti koji podržavaju mlade. Rast i unapređenje omladinskog sektora u Srbiji je primetan već duže vreme i veoma me raduje što mladi danas imaju znatno više mogućnosti za neformalno obrazovanje i sticanje novih znanja u odnosu na prethodne generacije. Omladinski aktivizam u Srbiji je trenutno u fazi institucionalizacije i profesionalizacije, tačnije u fazi kada se postojeći projekti i aktivnosti podižu na viši nivo, dobijaju potrebnu formu i profesionalno upravljanje. Svakako bismo svi trebali da budemo ponosni na napredak koji je učinjen u omladinskom aktivizmu ali verujem da je sledeća faza, tačnije obezbeđivanje održivosti i manje oslanjanje samo na donatorska sredstva, biti ključan korak za trajnije uspostavljanje programa i projekata za mlade.

Koji su projekti Svetionika znanja na koje si najponosniji?

Ponosan sam na svih 30 projekata koje su mladi osmislili do sada. Najveći utisak mi je upravo stepen promene koji naši učesnici dožive u tri meseca trajanja programa. Kada se ponovo susretnemo na Završnom događaju, imam utisak da su profesionalno mnogo uznapredovali i iskreno poveravali da uz pomoć svojih drugara i mentora mogu da budu nosioci promena u svojoj zajednici.

Sa velikim nestrpljenjem čekamo novih 15 projekata koje ćemo čuti početkom februara, za ukupnih 45 omladinskih projekata koje je Svetionik iznedrio.

U kom pravcu bi voleo da se razvija Svetionik znanja?

Naša želja je da u naredne dve generacije uspostavimo dugoročna partnerstva sa kompanijama i donatorima koji bi osigurali da Svetionik znanja postane tradicionalan projekat koji će svake godine raditi sa mladim ljudima u celoj Srbiji. Takođe, verujem da smo u prethodne tri generacije sakupili dovoljno znanja i iskustva da možemo da ubrzo obradujemo i mlade ljude iz regiona sa njihovim Svetionicima znanja. Jednog dana, možda se svi ujedinimo kroz veliki, Balkanski, Svetionik znanja.