2021: Sad ili nikad za VLAŽNA STANIŠTA Sredozemlja

    0

    Svetski dan vlažnih staništa obeležen je 2. februara – i nikada nije bio važniji trenutak da napravimo pregled onoga što se slavi i zašto. Budućnost naših vlažnih staništa i budućnost čovečanstva neraskidivo su povezane, a 2021. godina je naša najbolјa prilika da učinimo nešto povodom toga.

    Tokom velikog dela naše nedavne istorije tretirali smo vlažna staništa kao da nisu važna. Obale su tu da se na njima gradi, reke i jezera su tu da obezbede neograničene zalihe vode za farme i fabrike, močvare su tu da bi se isušile radi razvoja. Na području Sredozemlju vekovima transformišemo i degradiramo naša vlažna staništa, a od 1970. godine izgubili smo polovinu onoga što je preostalo.

    Međutim, ono čega većina nas još uvek nije svesna je da život započinje u vlažnim staništima, kao i da ona održavaju kontinuitet života. Ako želimo da imamo bilo kakvu nadu u rešavanje rastućih izazova sa kojima se suočava naš region i ako želimo da obezbedimo našu održivu budućnost na Sredozemlju, vreme je za novi početak i zajednički, složni napor da se spasu i obnove ovi vitalni ekosistemi.

    Vlažna staništa dolaze u različitim prirodnim i veštačkim oblicima, od reka i jezera do močvara, bara, obalnih sistema i morskih područja, a sva ova staništa zajedno pružaju osnovne prirodne usluge od kojih zavisi život miliona lјudi u basenu Sredozemlja. Vlažna staništa ne samo da skladište i prečišćavaju većinu naše vode za piće, već nas snabdevaju hranom i sirovinama, održavajući lokalne ekonomije. Ona su takođe vitalni centri za biodiverzitet i imaju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

    Ali, danas su rastući zahtevi polјoprivrede, industrije, turizma i urbanog razvoja na Sredozemlju potisnuli naša vlažna staništa na ivicu održivosti. Prekomerno zahvatanje vode (dve trećine za polјoprivredu) smanjilo je protoke između 25-75% tokom poslednjih decenija, a predviđa se da će se tokom narednih 20 godina dostupnost slatke vode smanjiti za 15%. Sa isušivanjem i uništavanjem vlažnih staništa, vitalni prirodni sistemi se raspadaju čak i dok potražnja raste.

    Da li možemo i dalјe ovako? Jednostavan odgovor je – ne možemo. Trenutne projekcije za region Sredozemlja pokazuju da će do 2040. godine oko 250 miliona lјudi živeti u uslovima nedostatka vode, u odnosu na, već danas, zastrašujućih 180 miliona. 

    Klimatske promene – podaci pokazuju da 20% teže pogađaju Sredozemlje od većine drugih delova sveta – pojačavaju krizu, podižu temperature, smanjuju kiše i naglo povećavaju poplave, oluje, suše i druge ekstremne klimatske događaje. 

    Istovremeno, u regionu se veoma brzo razvija i kriza biodiverziteta. Vlažna staništa spadaju u ekosisteme sa najvećim biodiverzitetom, ali u sredozemnim vlažnim staništima populacija kičmenjaka gotovo se prepolovila od 1990. godine, a izumiranje predstavlja pretnju za više od trećine vrsta vlažnih staništa. Razvoj i zagađenje ostavljaju katastrofalne posledice.

    Gubitak biodiverziteta i klimatske promene su dve strane iste medalјe: oba pokreću lјudske aktivnosti, a svaka pogoršava onu drugu.

    Ipak, ekosistemi vlažnih staništa mogu pružiti neprocenjiva prirodna rešenja – ali samo ako im dozvolimo da pravilno funkcionišu. 

    Zdrava vlažna staništa čuvaju i prečišćavaju vodu, a ovde na Sredozemlju očajnički nam je potrebno više čiste vode jer se naša atmosfera zagreva i populacija nastavlja da raste.

    Zdravo vlažno stanište takođe sakuplja gasove staklene bašte, hladeći planetu. Obalna vlažna staništa odvajaju uglјenik po jedinici površine 10-20 puta brže od kopnenih sistema – ali kada se unište, deo tog uglјenika se vraća u atmosferu.

    Ekosistemi vlažnih staništa imaju vitalnu ulogu u zaštiti sredozemnih zajednica od rastućih rizika povezanih sa klimatskim promenama. Oni nas štite od ekstrema svih vrsta, poput kontinuiranog porasta nivoa mora ili sve češćih i nasilnih olujnih udara. Dublje u unutrašnjosti, vlažna staništa upijaju intenzivne kiše, štite od poplava i nadoknađuju niske tokove u vreme suše. Smatraju se jedinstvenim rešenjima zasnovanim na prirodi koja nude usluge od velike društvene, ekonomske i ekološke vrednosti za čovečanstvo.

    Prosperitet i blagostanje ljudi Sredozemlja više nego ikad zavise od toga kako brinemo o svom prirodnom kapitalu. Više nego ikad, moramo investirati u sredozemna vlažna staništa jer smo suočeni sa neizvesnom budućnošću.

    Da bismo odgovorili na izazov, potrebne su nam drastične promene, a 2021. godina nudi prilike da se one pokrenu, i koje ne smemo propustiti: svet treba da donese odluku o novom globalnom okviru za biodiverzitet, Evropska unija posvećena je zelenijoj budućnosti prema Evropskom zelenom dogovoru, a UN pokreću deceniju za obnavlјanje ekosistema.

    Sve to čini ovaj trenutak idealnim za pokretanje inovativnih politika i planova upravlјanja u regionu koji promovišu obnavlјanje i održivost vlažnih staništa, kao i ravnopravnu upotrebu resursa u polјoprivredi, industriji i turizmu. Sve zainteresovane strane – lokalne zajednice, privatni sektor, organi javne vlasti, akademska zajednica, nevladine organizacije i međunarodni donatori – moraju obezbediti neophodne podsticaja očuvanju i obnavlјanju vlažnih staništa. Socijalna, ekonomska i politička stabilnost sredozemnog basena zaista je ugrožena.

    A šta je sa javnošću, šta možemo učiniti? Pa, vlažna staništa se tiču svih nas i u najbolјem je interesu je svih da saznamo više o važnosti ovih neverovatnih ekosistema, da proširimo vest i pružimo podršku svima koji ih čuvaju i obnavlјaju. 
     

    Svetski dan vlažnih staništa 2021. idealna je prilika da počnemo da stvaramo promene u budućnosti sredozemnog biodiverziteta i lјudi na svim nivoima.


    Organizacije članice projekta: „Pobolјšanje očuvanja obalnih vlažnih staništa u Sredozemnom basenu“
    BirdLife International
    CZIP;
    Euronatur
    Hyla;
    IUCN ECARO
    IUCN Mediterranean Centre
    MEDSEA Foundation
    MedWet Initiative
    Mediterranean Small Islands Initiative (PIM)
    MSJA;

    Nature Trust Malta-FEE;
    Terra Cypria – The Cyprus Conservation Foundation;

    Tour du Valat
    Vertigo Lab;WWF Adria;
    WWF Greece
    WWF North Africa
    WWF Spain;
    WWF Turkey;  
    Wetlands International