Prednosti i mane četiri vakcine protiv kovida: Čuveni molekularni biolog o svemu što treba da znate o cepivima

1
Foto: Profimedia

Ni manje ni više nego dve stotine različitih farmaceutskih kompanija i akademskih laboratorija širom sveta takmiči se u ovom trenutku ko će prvi da proizvede delotvornu vakcinu protiv kovida-19, i na taj način da uzme svoj deo kolača u ovom, trenutno najvećem i nekoliko milijardi dolara vrednom biomedicinskom projektu 21. veka. Ovaj članak predstavlja lični osvrt na tu temu u kojem objašnjavam prednosti i mane, po mom mišljenju, četiri najperspektivnije vakcine protiv kovida-19, piše Prof. dr. sc. Igor Štagljar, jedan je od vodećih hrvatskih molekularnih biologa, Večernji list.

Mogu slobodno reći da se radi o do sada nezapamćenoj situaciji u svetu biomedicine jer su farmaceutske kompanije i akademske laboratorije, od svojih država, dobile na raspolaganje neograničene resurse da proizvedu delotvornu vakcinu protiv kovida-19 i prekinu ovu pandemiju koja je do sada uzela brojne ljudske živote i u velikoj meri paralisala svetsku ekonomiju.

Ipak, postavlja se logično pitanje – kako će Svetska zdravstvena organizacija (SZP) i regulatorna tela država čije farmaceutske kompanije i akademske laboratorije rade na razvoju vakcine evaluirati potencijalne vakcine protiv kovida-19?

Odgovor je vrlo jednostavan – pažljivo će evaluirati rezultate kliničkih ispitivanja koja se trenutno sprovode na oko 200 eksperimentalnih vakcina protiv kovida-19, pa će dozvoliti široku upotrebu samo onih vakcina za koje se naučno dokaže da su bezbedne i efikasne na velikom (n > 10.000) uzorku ispitanika.

Izuzetak je, za sada, očigledno samo Ruska Federacija koja je pre nekoliko dana odobrila vakcinu protiv koronavirusa SARS-CoV-2, iako za nju ne postoje naučni dokazi o delotvornosti.

Očigledno da je potražnja za delotvornom vakcinom protiv kovida-19 ogromna širom sveta, što jasno ukazuje na to da će biti potrebno nekoliko delotvornih vakcina kako bi zadovolji potrebe i potražnju.

1. Univerzitet Oksford u saradnji s farmaceutskom kompanijom AstraZeneca (Velika Britanija)

Kratak opis: Njihova eksperimentalna vakcina pod nazivom AZD1222 koristi oslabljeni adenovirus šimpanze. Radi se o virusu koji izaziva blagu prehladu samo kod šimpanzi pa zbog toga ne može da se umnoža u ljudima. Naučnici s Oksforda u genom adenovirusa šimpanze metodama genetskog injženjeringa ubacili su samo jedan od 29 gena SARS-CoV-2 virusa, i to onaj koji kodira takozvani protein šiljka (engleski “spike“ ili S protein), kojim se SARS-CoV-2 inicijalno veže na ljudske ćelije. Velika verovatnoća je da će ovo eksperimentalno cepivo biti uspešno jer se dotična tehnologija oslabljenog adenovirusa od ranije pokazala uspešnom u pripremi mnogih vakcina, kao što su vakcine protiv morbila, gripa i Zika virusa.

Slaba strana ovakvih vakcina mogla bi da bude to što ljudi koji su u prošlosti već bili u kontaktu s adenovirusima mogu da stvore znatno manji imunološki odgovor od onih koji nikada nisu bili u kontaktu s adenovirusom.

Rezultati faze I i II kliničkih studija: Nedavno su objavljeni u uglednom biomedicinskom časopisu The Lancet i pokazali su da ova eksperimentalna vakcina izaziva samo blage nuspojave (povišenu telesnu temperaturu, bol u mišićima, blagi umor i glavobolju) kod 70% testiranih dobrovoljaca, a one su bile umanjene uzimanjem običnog paracetamola. U dotičnoj studiji je takođe pokazano da AZD1222 izaziva jak imunski odgovor u obliku antitela i tzv. ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija (engleski “helper T-cell response”).

Faza III kliničkih istraživanja:
Započela je krajem jula ove godine – AZD1222 se već testira na skoro 50.000 dobrovoljaca iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Brazila i Južne Afrike, a rezultati tih istraživanja očekuju se već krajem novembra ove godine.

Kada će biti dostupna? AstraZeneca objavila je da će do kraja ove godine imati spremno oko 400 miliona doza ove vakcine, a do sredine 2021. čak 2 milijarde doza. Takođe su dali do znanja da će se ova vakcina prodavati po njenoj ceni proizvodnje od 5 dolara po dozi, dakle bez ikakve zarade.

2. Moderna i Američki institut za alergije i infektivne bolesti (NIAID)

Kratak opis: Moderna, biotehnološka kompanija iz Kembridža u SAD-u, zajedno s Američkim institutom za alergije i infektivne bolesti (NIAID), koji je deo Američkog instituta za zdravlje (NIH), a koji već 40 godina vodi priznati američki infektolog dr. Entoni Fauči, razvila je inovativnu vakcinu pod nazivom iRNK-1273. Ono se bazira na tzv. iRNK (informaciona RNK) molekuli, što znači da koristi deo ribonukleinske kiseline tj. uputstva odgovorna za proizvodnju proteina šiljka (S proteina) virusa SARS-CoV-2. Dotični iRNK-1273 molekul vezan je na lipidne nanočestice, koje nakon što se ubrizgaju u ljudski organizam počinju da sintetizuju dotični protein šiljka protiv kojeg onda naš imunološki sustav počinje da stvara antitela. Prednosti ove nove “iRNK vakcine” ogromne su s obzirom na lakoću kojom možemo manipulisati takvim iRNK molekulima jer u ovom slučaju uopšte nije potrebno koristiti ceo SARS-CoV-2 virus, već samo jedan njegov RNK molekul (koja kodira S protein), a koja će onda izazvati imunološki odgovor. Nadalje, “iRNK vakcine” jako su pogodne za masovnu produkciju vakcina, što je u ovom stadijumu pandemije izuzetno važno. Slaba strana ove vakcine jeste činjenica da do sada još nikada nije bilo odobrena za primenu na ljudima pa se neki stručnjaci pribojavaju kako će delovati na duže staze jer nemamo nijedan pozitivan primer iz prošlosti.

Rezultati faze I kliničkih studija: Prvi rezultati su objavljeni prošlog meseca u eminentnom biomedicinskom časopisu The New England Journal of Medicine i pokazali su da ova eksperimentalna vakcina može da izazove snažan imunski odgovor u obliku antitela, kao i ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija kod 45 dobrovoljaca. Odlična vest je da je količina antitela koje su stvorili dotični dobrovoljci bila čak i veća od količine antitela pacijenata koji su preležali kovid-19. Ali, petoro od tih 45 dobrovoljaca imali su dosta teške nuspojave kao što je visoka temperatura, umor i bolovi u mišićima koji su se povukli nekoliko dana nakon ubrizgavanja vakcine iRNK-1273.

Faza II i III kliničkih istraživanja: Započela je krajem jula ove godine, iRNK-1273 trenutno se testira na 30.000 dobrovoljaca u SAD, a rezultati tih istraživanja očekuju se sredinom/krajem novembra ove godine.

Kada će biti dostupna? Krajem ove/početkom naredne godine Moderna će imati spremno između 500 miliona i milijardu doza ovog inovativnog cepiva, a njegova cena će se kretati između 32 i 37 dolara po dozi vakcine, što je oko 30 dolara više po dozi nego gore pomenuta vakcina Univerziteta Oksford.

3. Pfizer (SAD) u saradnji sa BioNTech (Nemačka)

Kratak opis: Američki farmaceutski div Pfizer i nemačka biotehnološka firma BioNTech razvili su čak dve eksperimentalne vakcine koje takođe koriste istu iRNK tehnologiju kao i Moderna i NIAID, od kojih je vakcina pod nazivom BNT162b1 već u kliničkim istraživanjima.

Prednosti i mane ove vakcine protiv SARS-CoV-2 koronavirusa iste su kao i za iRNK vakcinu koju razvijaju američka biotehnološka kompanija Moderna i Američki institut za alergije i infektivne bolesti (NIAID).

Rezultati faze I i faze II kliničkih studija: Publikovani su pre nekoliko dana u eminentnom naučnom časopisu Nature i uključuju podatke za 60 dobrovoljaca iz Nemačke. Pokazali su da eksperimentalna iRNK vakcina BNT162b1 izaziva snažan imunski odgovor u obliku antitela kao i ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija bez većih nuspojava.

Faza III kliničkih istraživanja: Započela je već sredinom jula ove godine na 30.000 dobrovoljaca iz SAD, Argentine, Brazila i Nemačke.

Kada će biti dostupna? Krajem ove godine Pfizer i BioNTech imaće spremnih već 100 miliona doza, a do sredine 2021. čak 1,3 milijarde doza ove eksperimentalne vakcine. Njegova cena će se kretati oko 20 dolara po dozi.

4. Sinovac (Kina)

Kratak opis: Sinovac je kineska biotehnološka kompanija koja je u 100-postotnom vlasništvu kineske vlade. Njihova eksperimentalna vakcina pod nazivom CoronaVac koristi deaktivirani SARS-CoV-2 virus, dakle ceo SARS-CoV-2 virus koji je oslabljen delovanjem visoke temperature ili hemikalija, tako da može da izazove jak odgovor imunološkog sistema, ali koji zbog toga ne bi smeo da naudi zdravim ljudima. Slične vakcine koje koriste neaktivne viruse u prošlosti su već bile korišćene u pravljenju vakcine protiv poliovirusa, besnila i hepatitisa A.

Prednost takvih vakcina koje koriste deaktivirane viruse jeste da po pravilu izazivaju jak i dugotrajan imunološki odgovor kod većine zdravih ljudi, ali i ljudi s oslabljenim imunološkim sistemom. Nedostatak je što takve vakcine ne izazivaju kod svih ljudi jak i dugotrajan odgovor imunološkog sistema i zato neki ljudi moraju da se vakcinišu i po nekoliko puta da bi razvili dovoljnu količinu imuniteta.

Rezultati faze I kliničkih studija: Publicikovani su krajem maja ove godine u eminentnom časopisu The Lancet i pokazali da je svaki od 108 dobrovoljaca koji su dobili CoronaVac deaktivirani SARS-CoV-2 virus razvio imunitet u obliku antitela kao i ćelijskog imuniteta, tj. odgovora T-ćelija bez većih nuspojava.

Faza II i III kliničkih istraživanja: Rezultati faze II kliničkih istraživanja nedavno su objavljeni na javnom repozitorijumu MedRxiV i uključuju rezultate testiranja CoronaVac na 600 dobrovoljaca, ali još nisu prošli potpunu naučnu recenziju. Njihovi rezultati su pokazali da je 90% od 600 testiranih dobrovoljaca razvilo snažan imunološki odgovor.

Faza III kliničkih istraživanja s CoronaVac eksperimentalnom vakcinom započela je već u junu ove godine i trenutno se testira na 10.000 dobrovoljaca u Brazilu. Rezultati tih istraživanja očekuju su već krajem septembra/početkom oktobra ove godine. Ova vakcina bi zato mogla da bude najbrža u smislu evaluacije rezultata iz faze III kliničkih studija.

Kada će biti dostupna?

Krajem ove godine Sinovac će u saradnji s brazilskim institutom za imunologiju Butantan imati spremnih 100 miliona doza, a do sredine 2021. čak 600 miliona doza ovog eksperimentalnog cepiva po ceni koja još nije poznata široj javnosti.

Vakcina protiv koronavirusa SARS-CoV-2 biće sigurno najbrža ikad napravljena u istoriji čovečanstva, piše ovaj naučnik. Ali, postavlja se valjano pitanje da li će biti efikasna i bezbedna jer, u slučaju da se pojave problemi, to ne bi bilo pogubno samo za zdravlje ljudi, već bi moglo da potkopa prihvaćenost vakcina u društvu. To bi sigurno bio jak argument sve jačem antivakserskom pokretu koji svim snagama želi da dokaže da je bilo kakva vakcinacija protiv izazivača zaraznih bolesti potpuno nepotrebna. Čvrsto sam uveren da će čovečanstvu uskoro biti dostupno jedno, a vrlo je moguće dva, tri ili čak sva četiri gore navedena cepiva i da će, u slučaju da su efikasna i sigurna, sigurno početi da smanjuju stopu smrtnosti i dovedu do toliko željenog imuniteta krda. To će se dogoditi kada bar 70% ljudi širom sveta bude vakcinisano i na taj način postane imuno na kovid-19, što će sigurno zaustaviti širenje ove pandemije. Izvesno je da će se u bogatim zemljama to dogoditi u prvoj polovini sledeće godine. Takođe sam vrlo optimističan da bismo se do kraja 2021. godine mogli potpuno izvući iz ove kuge 21. veka u da ćemo od tada ponovo živeti normalnim načinom života. Zbog toga vredi još malo biti strpljiv, zaključuje hrvatski naučnik.

1 KOMENTAR

  1. Vakcine se primenjuju već 100 godina i nikad nisu izazvale veće probleme kod zdravih ljudi.Vakcina za kovid proizvedena na uobičajen način takođe nebi trebalo da ima nekih većih nuspojava.Bio bih oprezan kod vakcine proizvedene ne ovaj novi način kakve se najavljuju iz SAD i Britanije jer to do sada nikad takva vakcina nikad nije korišćena.Ako se pokaže dobra to će biti veliki iskorak u medicini

Comments are closed.